Održivi razvoj

Budućnost je u tvojim rukama- Održivi razvoj

   ’’Čovečanstvo se ponaša kao domaćin koji stoji u dvorištu i zapanjeno konstatuje ’’gori kuća’’.’’

National Geographic[1]

   Svakodnevno smo svedoci ekstremnih vremenskih uslova poput kataklizmičnih požara, poplava, oluja, talasa tropskih vrućina koji sve više privlače pažnju naučnika, medija ali i javnosti uopšte.

   Nauka nam, pored toga, pokazuje i surovu stvarnost stanja šuma, okeana, polarnih kapa, koralnih grebena... Antropogeni uticaji (uzrokovani delovanjem čoveka) i pritisci na planetu Zemlju doveli su do smanjenja broja divljih vrsta i njihovih staništa. Prema izveštaju Nacionalne geografije : ’’ Indeks žive planete  koji prati globalne trendove stanja divljih vrsta, ukazuje na to da su populacije riba, ptica, sisara, gmizavaca i vodozemaca opale u proseku za 60% između 1970. I 2014. Godine.’’ Sumorni pokazatelji svedoče da su glavne pretnje živim bićima direktno povezane sa: ’’...ljudskim aktivnostima, uključujući gubitak i degradaciju staništa i prekomerno iskorišćenje divljeg sveta.’’ [2]

   Svakako da je fokus javnosti usmeren prema fenomenu globalnog zagrevanja kao uzročniku globalnih klimatskih promena i posledica koje za sobom povlači. Globalno zagrevanje je naziv za povećanje prosečne temperature okeana i zemljine atmosfere kao i za prateće klimatske promene. Naučnici su više od 90% sigurni da je globalno zagrevanje posledica antropogenih uticaja odnosno povećanja gasova sa efektom staklene bašte koji su nastali, pre svega, sagorevanjem fosilnih goriva.

  U ovom trenutku prosečna temperatura na zemlji je viša za 0,8 stepeni po Celzijusu nego što je bila pre industrijske revolucije, odnosno pre nego što su ljudi masovno počeli da troše fosilna goriva i gomilaju ugljen-dioksid u atmosferi. Ugljen-dioksid koji se oslobađa sagorevanjem uglja, nafte i gasa najznačajnije utiče na globalno zagrevanje. Smatra se da povećanje temperature iznad 2 stepena dovodi do opasne promene klime i razornog uticaja na biljne i životinjske vrste.

   Osim globalnog povećanja temperature kao efekti staklene bašte navode se: porast nivoa mora, ekstremne padavine ili suše, širenje pustinja, povećanje kiselosti okeana...

Rešenje: održivi razvoj

   ’’Održiv razvoj je razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjice ne dovodeći u pitanje sposobnost budućih generacija da zadovolje vlastite potrebe.’’ [3]

   Koncept održivog razvoja utemeljen je na tri osnovne dimenzije: ekonomsku, ekološku i socijalnu održivost. Pod tim konceptom podrazumeva se ravnoteža između potrošnje prirodnih resursa i sposobnosti prirode da ih obnavlja. U ovom trenutku čovečanstvo troši više resursa nego što ih priroda može obnoviti. S tog razloga konceptu održivog razvoja pripada centralno mesto u sagledavanju perspektive opstanka i napredovanja čovečanstva.

   Kada je reč o ekonomiji koncept održivog razvoja je efikasniji od tradicionalne- linearne ekonomije[4] koja rasipa energiju i resurse koji nisu obnovljivi te će jednog dana nestati tj. biće do kraja eksploatisani. Ideja koncepta održivog razvoja je ta da se ekonomija i privreda oslanjaju na obnovljive izvore energije koji su neiscrpni (poput energije Sunca, vetra i dr.) ili se obnavljaju u određenom vremenskom intervalu (bio-masa). Takođe da se sa linearne ekonomije pređe na cirkularnu ekonomiju[5].

   Obzirom na to da je čovek integralan deo prirode on nema pravo da je nepovratno menja. Održivi razvoj usaglašen je sa ekološkim potrebama zaštite i unapređenja životne sredine koji omogućuje sadašnjim i budućim generacijama zadovoljenje njihovih potreba i podizanje kvaliteta života. Obnovljivi izvori energije imaju tu značajnu održivu karakteristiku jer su neškodljivi za okolinu, smanjuju ili potpuno anuliraju emisiju CO2 u procesu proizvodnje energije.

   Budućnost sledećih generacija ne sme biti dovedena u pitanje neumerenim trošenjem prirodnih resursa te devastiranjem i zagađenjem životne sredine.[6]

Moralni razlozi za koncept održivog razvoja

    Planetu na kojoj živimo pozajmili smo od naših predaka i treba da je sačuvamo i predamo našim naslednicima. Tako održivi razvoj predstavlja izbalansirani pristup kojim zadovoljavamo naše potrebe danas bez ugrožavanja mogućnosti da generacije koje dolaze posle nas učine isto. To znači da mi današnji ne smemo planetu Zemlju da degradiramo, odnosno naše pravo na iskorišćavanje resursa i životne sredine ne sme da ugrozi ista prava budućim generacijama.

   U skladu sa Rolsovom (John Rawls) teorijom pravde teoretičari ističu zahtev za međugeneracijskom ravnopravošću u uživanju prirodnih dobara. U svom radu iz 1974. godine Robert Solow postavlja zahtev: ’’... da svaka generacija ljudi mora imati podjednaka prava na ubiranje koristi od prirode, tj. životne sredine, te da samo obrazac privrednog razvoja koji to omogućuje u toku neograničenog perioda vremena, može se smatrati održivim.’’ [7]

   Dakle održivi razvoj obezbeđuje razvoj društva koji sredtvima kojima raspolažemo zadovoljava ljudske potrebe, a da pri tome ne ugrožava životnu sredinu, osiguravajući pri tom dugoročno postojanje ljudskog društva i Prirode.

Misli globalno deluj lokalno

   Zajednička globalna odgovornost za budućnost planete Zemlje polazi od fundamentalnog principa moralne pravde da svi ljudi imaju jednaka prava na najšire osnovne slobode koje ne ugrožavaju slobode drugih ljudi, niti ugrožavaju prava budućim generacijama. Zajedno sa tim treba naglasiti da čovek kao deo Prirode nema pravo da je narušava ugrožavajući time opstanak drugih živih bića.

By Edi daruši

---

[1] ’’Čovečanstvu nisu potrebni asteroidi da se uništi’’, Nacionalna geografija https://www.nationalgeographic.rs/vesti/13116-covecanstvu-nisu-potrebni-asteroidi-da-se-unisti.html

[2] http://www.wwf.rs/nasa_planeta/klimatske_promene/

[3] Definicija održivog razvoja koju je 1987. Godine dala Svetska komisija za okruženje i razvoj pri Ujedinjenim nacijama

[4] Takav model privređivanja je prepoznat kao „linearni model privrede“, u kojoj

glavna paradigma glasi: uzmi – napravi/koristi – odloži (eng. take – make/use -

dispose). Dakle, u linearnom modelu ekonomije, nakon isteka „životnog veka” proizvoda, isti se dugo vremena odlagao na deponije, te se zajedno sa eksploatacijom

prirodnih resursa povećavala i količina generisanog otpada. Preuzeto sa: https://www.osce.org/sr/serbia/292311?download=true

[5] Cirkularna ekonomija predstavlja „instrument” za realizaciju ciljeva održivog razvoja i podrazumeva dugoročno ulaganje u sirovinsku i energetsku efikasnost,

uz smanjenje štetnih emisija, zamenu fosilnih goriva obnovljivim izvorima i

proizvodnju i trgovinu održivim proizvodima, čime se zatvara krug „proizvod –

otpad - proizvod“. Preuzeto sa:

https://www.osce.org/sr/serbia/292311?download=true

[6] ’’Srbija zaostaje za razvijenim evropskim zemljama u oblasti održivog razvoja dvadeset pet godina.’’ Goran Trivan, Ministar zaštite životne sredine, Energetskiportal, Održivi razvoj

[7] Nav. Prema R.V.Pešić, Održivi razvoj