Moralno usavršavanje
Dostojevski je smatrao da je čovek duhovno slobodan ali i da nije
moralno dovršen. Čovek bi trebao da se podvrgne moralnoj samodisciplini koja će mu
omogućiti da s vremenom bude bolji, a izvestan broj moralnih pravednika (recimo
starac Zosima) trebalo bi snagom sopstvenog primera da privuku i druge za sobom. Ovako bi
došlo do promene nezadovoljavajućih odnosa u društvu i ostvarenja humanijeg
društva.
U ljudskom društvu dakle, kako to smatra Dostojevski, ima ljudi koji su primeri budućeg bratskog hrišćanskog morala, spremnih da preobraze svet. Dakle vizija bratske zajednice budućnosti, utemeljene na veri u isceljujuću moć hrišćanskog praštanja odnosno moć ličnog moralnog usavršavanja vizija je Dostojevskog.
Iako i sam svestan da je zlo duboko ukorenjeno u ljudima,
Dostojevski veruje u snagu
ljubavi u kojoj vidi onaj temelj na kojem će se sazdati temelj buduće idealne
zajednice:’Tražite ljubav I sabirajte je u srcima svojim.’U ljudskom društvu dakle, kako to smatra Dostojevski, ima ljudi koji su primeri budućeg bratskog hrišćanskog morala, spremnih da preobraze svet. Dakle vizija bratske zajednice budućnosti, utemeljene na veri u isceljujuću moć hrišćanskog praštanja odnosno moć ličnog moralnog usavršavanja vizija je Dostojevskog.
Iako i sam svestan da je zlo duboko ukorenjeno u ljudima,
Uz
poemu Veliki inkvizitor (Braća Karamazovi)
Visoku predstavu o čoveku Dostojevski brani i u svom poslednjem romanu
‘Braća Karamazovi’.
Inkvizitor je prodao Hrista za
ljubav ovozemaljske vlasti, Hrista koji je držao samo do onih učenika koji mu
slobodno prilaze a ne do onih koji su kupljeni (motiv hleba) ili su uplašeni
(autoritet o kojem govori inkvizitor). Odbacujući đavolovo iskušenje (mudre
savete kako ih naziva inkvizitor) to jest ideju da kamenje pretvori u
hleb (svodeći ljude na nivo telesnih potreba) i tako navede ljude da pođu za
njim, Hristos je, prema Dostojevskom, imao uzvišenu predstavu o ljudskoj
prirodi. Čovek je duhovno biće, a sloboda je najadekvatnije obeležje njegove
duhovnosti. Sloboda se međutim može ugroziti na dva načina. Prvi je neka vrsta
kupovine: čoveku se nudi hleb umesto slobode, pri čemu se polazi od pretpostavke
da je čovekova priroda određena njegovim stomakom – elementarnim potrebama, a
što je vizija utilitarističkog političkog socijalizma. S gledišta političkog
socijalizma ljudi su pokretani isključivo nagonom za samoodržanjem tj. korišću
Ii nema u njima nikakvih viših prohteva. Drugi način pridobijanja sledbenika je
put nasilja na kome se opet sputava ono duhovno i slobodno u čoveku.
Krajnji cilj čovečanstva, prema
Dostojevskom, treba da bude neka vrsta sinteze milosrđa i slobode, ali put na
kome poželjni cilj ne sme voditi ukidanju slobode za račun milosrđa ( ukidanje
slobode za račun milosrđa čini inkvizitor) jer takav put vodi samo prema
mravinjaku. Naime sloboda kao unutrašnje obeležje ljudske prirode vodi uspostavljanju bratskih odnosa među ljudima pa će tako radeći jedni za druge i pomagati jedni drugima.
Najpre treba promeniti ljude, a
društvene institucije promeniće se same:
‘Smiri se gordi čoveče, pobedi
sebe i bićeš Slobodan, pa ćeš tako i druge slobodnima učiniti.’ Beseda Puškinu
Pobozan covek je visoko moralan,ali isto tako i covek koji ne veruje u Boga moze imati jak karakter jer misli da mu ne treba nikakva pomoc od Boga jer je sposoban svojom snagom da odredi sta je dobro a sta lose.Sto se tice ovog drugog slucaja nailazimo na humanisticku moralnost koja nije religiozno utemeljena.Takva moralnost sprecava coveka da bude u bilo kakvom kontaktu sa religijom,dakle tako covek bez Boga zanemaruje autentican ljudski odnos prema Bogu,dok sa druge strane pobozan covek vidi Boga kao izvor dobra koji mu daje smisao i sigurnost.Dakle moral povezan sa religijom je poseban,tu se radja vera.
ОдговориИзбришиNajvažnija ljudska težnja je težnja za moralnošću u našem delovanju. Naša unutrašnja ravnoteža, čak i naša egzistencija zavisi o tome. Jedino moralnost u našem delovanju može dati lepotu i dostojanstvo našem životu. -Albert Ajnštajn
ОдговориИзбришиSavremeno društvo ima dva morala: jedan koji propoveda a ne drži ga se i drugi kojega se drži a ne propoveda ga.-Mark Tven
ОдговориИзбришиSonja Korovljev III-1
Prva i najvažnija stvar jeste da prvo trebamo da nađemo neki unutrašnji mir i da budemo zadovoljni samim sobom, jer ćemo tek tada biti u mogućnosti da prenesemo tu pozitivnu energiju, koju bismo stekli, na ljude oko nas. Čovekovo okruženje ga najbolje opisuje. Kakvom energijom zračiš, takvu i privlačiš. Problem našeg društva je to što se mi uvek fokusiramo na to, šta nemamo, šta nas boli, koliko toga još moramo da uradimo do kraja nedelje..A retko kada pomislimo na to koliko smo zahvalni zbog svega što imamo, što smo zdravi. Društvene institucije će se promeniti tek kada čovek bude počeo da razmišlja na ovaj način.
ОдговориИзбришиKao sto se istice u mnogim filmovima i knjigama, čovekova ljubav, dobrota, nada i pozitivnost su te glavne osobine koje navedu osobe da urade nešto dobro jer tako svet i najbolje funkcioniše. Nama će uvek biti bolje, pa i drugima, kada nema zla na planeti Zemlji. Ali, ako ima dobrog, uvek ima i lošeg, a to nikad neće prestati da postoji, ali to ne znači da mi ne možemo da ako ništa drugo, korigujemo sami sebe da budemo bolje osobe i uradimo nešto što će da doprinese našoj planeti ili ljudima, a ne da nazadujemo.
ОдговориИзбришиTeodora Maćoš III-3
'Nanošenje okrutnosti s mirnom savešću užitak je moralistima. Zato su izmislili pakao'. Moje misljenje je da inteligentni ljudi postavljaju granice moralnosti.Ali isti ti inteligentni ljudi umeju i da zavaravaju svet svojom velikom moralnoscu.Takodje mislim da de moral kao pojam otrcao tokom vekova i sada nema skoro nikakvu tezinu, primer ne moram dati dovoljno je otici na internet i videti vesti i ko je u njima.To ne znaci da i dalje postoje ljudi koji su moralni, ali oni su u manjini.
ОдговориИзбришиPocnimo od sebe- radimo na sebi svakodnevno i bez straha od ikakvih kritika, zatim cemo vrsiti uticaj i na okolinu svojim moralnim postupcima i ponasanjima. Budimo slobodni i iskreni u svemu sto radimo, tako cemo doprineti poboljsanju licnih kvaliteta a onda i ljudskih odnosa.
ОдговориИзбришиMoral je zaista nesto ka cemu trebamo teziti tokom celog zivota.Dostojevski nas na odlican nacin tera da se zapitamo sta je to moral ? Moralnost za mene je teznja ka postenju i dobrocinstvu .
ОдговориИзбришиMoralan je onaj koji reaguje već i na iskušenje koje doživljava u samom sebi, ne prepuštajući mu se.-Sigmund Frojd
ОдговориИзбришиJovana Janjic III-1
Veličina i moralni napredak naroda može se meriti po tome kako postupaju sa životinjama. Jedini način da živiš je da pustiš i druge da žive. -Mahatma Gandi
ОдговориИзбриши"Moralan je onaj koji reaguje već i na iskušenje koje doživljava u samom sebi, ne prepuštajući mu se."-Sigmund Frojd
ОдговориИзбришиSpinoza tvrdi da ne postoji slobodna volja i da je sloboda saznata nužnost. U čemu se onda sastoji moralno usavršavanje čoveka? Spinozin odgovor bi bio: moralno usavršavanje sastoji se u pojedinačnom napredovanju u pogledu racionalnog odnosa prema svetu.
ОдговориИзбришиČovek je potpuno slobodan kada samostalno može da donosi odluke bez pritiska i uticaja drugih. Dati su nam izbori u životu o kojima sami odlučujemo. Treba pogledati u sebe, preispitati svoje stavove i mišljenja, kada smo zadovoljni sobom i sa drugima ćemo isto tako biti. Na taj način se jedino može dostići ideja bratske zajednice
ОдговориИзбришиNe treba da težimo materijalnom, već da se zagledamo u sebe. Unutrašnjim radom na sebi, primernim ponašanjem i moralnim postupcima dajemo dobar primer okruženju. Mi smo slobodni kada možemo da odlučujemo o stvarima bez uticaja drugih ljudi.
ОдговориИзбришиMilica Lukić III-3
Kada je covek prosvetljen tojest kada je u skladu sa samim sobom i sa svojim bicem tada je i slobodan, tada donosi moralno ispravne odluke, tada ljude oko sebe gura nabolje i na pravi put. Sve krece prvo od nas samih, kada to uvidimo bicemo inspirisani da sve ljude oko seme usmeravamo ka boljem,ka ispravnom. Tako se iskorenjuue zlo u ljudima, bude se iskrene emocije i tako dolazi do stvaranja na neki nacin savremene bratske zajednice (hriscanske), a milosrdje i sloboda postaju deo neizostavne svakodnevnice. Hajde da krenemo svi od sebe i da poguramo i ostale! :)
ОдговориИзбришиIako je covek sklon greskama,nemoralnim i losim postupcima, svojim trudom moze to da promeni na bolje.Svakom coveku je potreban unutrasnji mir,spoznaja sebe i svojih sposobnosti kako bi mogao da svojim ponasanjem promeni sebe pa i svet.Covek ako je siguran u sebe nece promeniti svoje misljenje i bice slobodan u odlucivanju bez uticaja tudjeg misljenja. Magdalena Matic III3
ОдговориИзбришиU svakom od nas postoji i dobro i zlo, niko od nas nije 100% dobar ni 100% loš, to je normalno jer smo svi mi ljudi. Svako od nas je i nekom trenutku naneo zlo drugom biću(slučajno ili namerno). A poenta je da je čovek svestan toga i da se trudi da to popravi. Takođe zavisi i od osoba koje su u našem životu, npr: nekome smo mi savršeni bez mana i uvek spremni da pomognemo, dok smo prema drugima loše osobe, naravno covek je biće i kao takvo ne može se prilagoditi svakome i to je normalno.
ОдговориИзбришиMateja Suvačarev III-7
Snaga ljubavi moze pobediti zlo,itekako se slazem sa tom misli.Verujem u Boga,ali smatram da i ljudi koji ne veruju u Boga imaju svoj moral,bez obzira na to u sta veruju.
ОдговориИзбришиMatic Nena III3
svakodnevno radimo na sebi, ucimo kako na svojim greskama tako i gledajuci i posmatrajuci druge...tezimo da postanemo sto bolji da rastemo duhovno da sirimo ljubav i pozitivu....mislim da sto se tice moralnih nacela trebamo sami prema sebi biti najstroziji i voditi se onim sto verujemo da je ispravno ne obazirajuci se na tudja verovanja i puteve
ОдговориИзбришиNajveća ljudska vrlina jeste prastanje i tu vrlinu mnogi poseduju ali je ne koriste jer je ego taj koji ne dozvoljava praštanje.Kada unizimo nasu gordost,praštanje dolazi kao njemu sledbena radnja.Ako želimo sa menjamo svet,prvo krenimo od sebe i svet će se sam početi menjati.
ОдговориИзбришиCucic Vladimir III3
Ljudi smo, svi nekad pogresimo ucimo na greskama svojim i tudjim..Moral je glavni izum ljudi, a ne razultat ljudskog zivota.Moral je srce,a ne mozak on pripada itelektu.Sta je moral zapravo danas i da li on uopste postoji???Kako za koga misljenja o moralu ne mogu da se poklapaju i svako ima drugacije gledanje i shatanje o istom.Aleksandra Matanovic 3-7
ОдговориИзбришиNajvaznije je poceti od sebe-truditi se da budemo sto bolja osoba. Tacno je da je nemoguce postupiti ispravno u svakoj situaciji, ali i to nekad moze biti vazna zivotna lekcija iz koje ucimo da ne pravimo istu gresku opet. Lenka III7
ОдговориИзбришиNe postoji čovek na ovom svetu koji se baš u svakoj situaciji ponašao moralno,ali to je nešto čemu bi trebalo da težimo.Međutim,u takvom smo društvu da čim neko uradi neku lošu stvar traži opravdanje za to u postupcima drugih ljudi.Moramo da prestanemo da se pravdamo tuđim nemoralnim radnjama i da se trudimo da postanemo što bolje osobe.
ОдговориИзбришиNaravno svi grešimo ali važno je to da li ćemo snositi odgovornost za svoje postupke i iz toga izvući pouku koja će nam pomoći kasnije u životu.
Sara Ćuk III7
Moral je jedno od osnovnih društvenih normi kojim treba da se nosi svaka osoba. Svako od nas se nekada u životu nije ponašao moralno ali čovek kontinuirano treba da radi na sebi i poboljšava sve segmente sopstvenog ponašanja, jer ipak je najteže pobediti sebe. Treba učiti na tuđim, a ne na sopstvenim greškama i verovati da ono što radiš je ispravno. Na žalost u današnje vreme je sve manje moralnih ljudi ali ja verujem da će se to promeniti, verujem da u svakom čoveku ima mnogo toga dobrog i verujem da nikada ne treba činiti nekome ono što ne želiš tebi neko da čini. Marija Vukić III-1
ОдговориИзбришиMoral je veoma bitna stvar koju svi treba da usavrsavaju,ali uvek ce biti ljudi koji ce gledati samo na sebe.Trebamo najpre da pogledamo sebe i postavimo primer drugima.Pobozni ljudi su uglavnom visokog morala, ali smatram da i ljudi koji nisu mogu biti veoma visokog morala, ali opet to nije dovoljno veliki broj kako bi doslo do promena.
ОдговориИзбришиLjudi trebaju biti pobožni i moralni, da teže ka pravim vrednostima kao što su dobrota, pravednost, saosećajnost, morlanost. Nažalost, takvih ljudi je danas sve manje, nemoralni su i izgubljena im je svest o istinskim vrednostima, ljudi su postali sebični. Trebamo uvek da budemo dosledni sebi i truditi se da uvek u glavi imamo prave vrednosti. Elvira Rošival III-3
ОдговориИзбриши"Ако немамо мир, то је зато што смо заборавили да припадамо једни другима."
ОдговориИзбриши- Мајка Тереза
Čovek prvo sebe treba da promeni ali je danas takvo vreme da mi ne učimo iz tuđih grešaka već iste greške pravimo i to bi trebalo da se promeni.
ОдговориИзбришиČovek postaje slobodan svojom odlukom, otporom i nepristajanjem. – Meša Selimović
ОдговориИзбришиAleksandra Petković III3
Verovatno sam pogazila sve moralne vrednosti koje postoje na svetu, i jedino sto mi je preostalo je da budem slobodna prema sebi i jasno uvidim svoje licemerje, bez trazenja opravdanja, objasnjenja i olaksavajucih okolnosti za sebe.
ОдговориИзбришиInteresantna stvar, koju sam uocila, jeste da su cesto moralne vrednosti upravo ono sto sprecava coveka da uradi ono sto je potrebno uraditi.
Kuzman Tamara III3
Hipokrizija morala Tamara.
ОдговориИзбришиCovek se oseca najbolje kada je slobodan da radi i misli sta zeli i samo takav je u mogucnosti da usreci sebe, a i druge. Ukoliko coveka ogranicavamo stvaramo nezadovoljstvo koje on ispoljava u raznim sferama zivota, pa tako i u odnosu sa drugim ljudima.
ОдговориИзбришиMarko Petrovacki III7
"Nijedna sreća nije tako velika kao duševni mir"- Džordž Bernar Šo
ОдговориИзбришиČovek postiže sreću i duhovnu slobodu kada u sebi samom pronađe duševni mir, kada se "dogovori" sam sa sobom. Spoznajući samog sebe, stiče određene kvalitete i znanje o pravim vrednostima. Drugim rečima, postaje visoko moralan. Tada može da doprinese svojoj zajednici i društvu uopšte. Mislim da je vizija Dostojevskog o stvaranju bratske zajednice budućnosti, u današnje vreme, pomalo utopistička jer ljudi danas više zadovoljavaju svoje materijalne potrebe nego one unutrašnje, duhovne.
Ivana Šljapić III-7
Meša Selimović: "Život je širi od svakog propisa. Moral je zamisao, a život je ono što biva. Kako da ga uklopimo u zamisao, a da ga ne oštetimo? Više je štete naneseno životu zbog sprječavanja grijeha nego zbog grijeha. Onda da živimo u grijehu? Ne. Ali ni zabrane ništa ne pomažu. Stvaraju licemjerje i duhovne bogalje".
ОдговориИзбришиIako Dostojevski kaže da ima ljudi koji su primeri hrišćanskog morala, mislim da je pravo pitanje sa čime se sve u sebi bore ti ljudi ne bi li ostali na onom moralnom nivou koje im je u njihovom okruženju postavljeno, onom koji su sami predstavili kao svoj lični nivo, kao i da li ih ta borba zaista vremenom pretvara u licemere. Ne postoji sloboda tamo gde krijemo ko zaista jesmo i gde se ljudska priroda stavlja u okvire onoga što je unapred određeno da predstavlja moral.
Nađa Ratković III-7
Najvaznije je raditi na sebi i truditi se da postanemo sto bolja osoba.
ОдговориИзбришиO moralu znam samo toliko da je moralno ono posle čega se dobro osećate,a nemoralno ono posle čega se osećate loše. - Ernest Hemingvej
ОдговориИзбришиJovana Mijatović III-7
Iako je covek sklon greskama,nemoralnim i losim postupcima, svojim trudom moze to da promeni na bolje.Svakom coveku je potreban unutrasnji mir,spoznaja sebe i svojih sposobnosti kako bi mogao da svojim ponasanjem promeni sebe pa i svet.Covek ako je siguran u sebe nece promeniti svoje misljenje i bice slobodan u odlucivanju bez uticaja tudjeg misljenja.
ОдговориИзбришиDusan Srdanov III-7
`Veličina svih srca je ista, ali je veličina duhovnosti koja se nalazi u njima sasvim različita‚-Mevlana Dželaludin Rumi
ОдговориИзбришиVerica Kirćanski III-1
Život je širi od svakog propisa. Moral je zamisao, a život je ono što jeste. Kako da ga uklopimo u zamisao, a da ga ne oštetimo? Više je štete nanešeno životu zbog sprečavanja greha nego zbog greha.
ОдговориИзбришиMeša Selimović
Dejana Ćurčić |||-1
Морали се формирају из вриједности особе. Вредности су основа способности особе да процењује између исправног и погрешног.
ОдговориИзбришиLuka Marjanovic III-7
“Najvažnija ljudska težnja je težnja za moralnošću u našem delovanju. Naša unutrašnja ravnoteža, čak i naša egzistencija zavisi o tome. Jedino moralnost u našem delovanju može dati lepotu i dostojanstvo našem životu.” -Albert Ajnstajn
ОдговориИзбришиJovana Vukov III-1
Sokrat je rekao da zlo potiče od neznanja, što znači da onaj koji čini zlo nije loš čovek, već nema znanje o dobrom. Po mom mišljenju, niko nije rođen zao, već se to zlo u njemu stvara zbog ljudi oko kojih ta osoba okružena. Svako se može promeniti ukoliko on/ona to zaista želi.
ОдговориИзбришиDejan Jocin III7
ИзбришиПо Сигмунду Фројду је потпуно усвајање моралних норми које једно друштво прописује практично недостижно. Због нагонске, импулсивне стране људске природе, човек тек делимично усваја те норме, посебно оне којима се одређена понашања забрањују.Према тумачењима Христових учења, „моралност је доброта према слабијима“.Фридрих Вилхелм Ниче је дефинисао моралност као „смелост јачих“, a Платон као „стваралачку хармонију целине“.
ОдговориИзбришиМијат Шуша III3
Moral je pored razuma jedina stvar koja čoveka razlikuje od životinje. Slažem se sa gledištem da kombinacija slobode i milosrđa može da stvori skoro pa idealno društvo za čoveka. Ipak danas smo svedoci drugačije prakse, kao što je kupovina glasova pred izbore. To je na neki način prodavanje sopstvene slobode drugome zbog manje opštih egzistencijalnih problema. Ovde je uloga vere veoma značajna jer ona od čoveka pravi jakog pojedinca koji se neće prodati za jedan sendvič. Ili za 1000 dinara. Rešenje jeste sistem vrednosti preko kojeg saznajemo šta je moralno a šta ne. Sve te vrednosti čovek saznaje preko uzora i primera. Naravno i sami smo svedoci ko je danas predstavljen kao uzor i to pogotovo mladim ljudima.
ОдговориИзбришиČovek svakim danom mora da radi na sebi. Svako od nas se rodi kao čisto i bezgrešno biće koje tokom života poprima osobine iz okoline. Sistem je takav da je danas teško biti potpuno čist, kada kažem potpuno mislim i na najsitnije stvari. Možda na prvi izgled deluje da živimo slobodno, ali činjenica je da smo zatrovani sa svih strana. Nema fizičkog nasilja, ali psihičkog nasilja ima i dešava se očigledno ili malo manje očigledno. Mravinjak koji je gore u tekstu pomenut je na žalost već formiran i već duže vreme mi "igramo kako nekp svira" svesno ili ne, uslovljeni sistemom gde novac predstavlja osnov i merilo svega. Slažem se sa Dostojevskim po pitanju ove teme, ali čisto sumnjam da u čovečanstvu, koje mi liči na neku veliku marionetu, vezanu raznim luksuzima, okovanu kreditima, može da prevlada čisto i moralno.
ОдговориИзбришиMilan Jarić III1
Čovek je biće koje uvek greši i uvek postoji nešto što bi mogao da popravi,mislim da bi čovek trebao da se podvrgne moralnoj samo disciplini jer će tako biti bolji.
ОдговориИзбришиOpao je na jako niske grane. Gledajte šta je najviše zastupljeno u medijima, a samim tim i među omladinom: Kič, šund i nekultura. To nismo mi. Otuda i ovaj naziv. Potrebno je kulturno uzdizanje, tj.umetničko i moralno usavršavanje. Koliko će to imati efekat, ne znam, ali svakako da će nekom pomoći.
ОдговориИзбришиTeznju ka moralnom savrsenstvu jako je tesko dostici,pogotovo danas kada na svakom koraku mozemo naici na nemoralno ponasanje. Danasnji sistem vrednosti je iskvaren i najveci problem je to sto ljudi to ne primecuju i prihvataju takvko ponasanje i ne zele da ga promene. Pojedinac sam ne moze promeniti sistem ili ga uciniti boljim, vec to moze samo vecina jer ljudi su navikli da pripadaju nekoj grupi. Kada pojedinac nesto uradi ili predlozi svi ga odbacuju i ne uvazavaju njegovo misljenje, dok je sa grupom druga stvar. Covek ce pre uvek poslusati i prikljuciti se nekoj grupi i tako zapoceti put svog moralnog usavrsavanja, nego poceti sam da se izdvaja i menja sistem.
ОдговориИзбришиDusan Gladic III-7
Čovek kroz ceo zivot mora da radi na sebi i istrazuje sebe.Mora da nadje unutrasnji mir i lepotu u zivotu.Ukoliko ne radi na sebi i svom karakteru i misljenju svi ce ga gaziti i stalno ce se osecati cudno i odbaceno.Covek ako nauci da voli sebe i upozna sebe nece ga zanimati i sputavati tudja zlonamerna misljenja.
ОдговориИзбришиČovek kroz ceo zivot mora da radi na sebi i istrazuje sebe.Mora da nadje unutrasnji mir i lepotu zivljenja.Ukoliko ne radi na sebi i svom karakteru stalno ce se osecati cudno i odbaceno.Covek ako nauci da voli sebe i upozna sebe,nece ga zanimati i sputavati tudja zlonamerna misljenja. Boško Janjić 3-7
ИзбришиČovek bi trebao prvo da krene od sebe ,da sebe menja. Treba pomagati drugima ,biti pravedan na taj način će se čovek osećati dobro iznutra a ujedno će i drugima dati primer kako se treba ponašati. Na taj način će uticati na druge ljude da i oni rade nešto slično tome. Ako u nekom društvu na primer samo jedan čovek počne da čini dobro delo i da pomaže ljudima drugi će vremenom se ugledati na tog pojedinca i sami će isto početi da čine dobro delo.
ОдговориИзбришиSunčica Čonti III-7
ИзбришиMnogo je tesko za coveka da dostigne savrsenstvo.Razlog tome jeste daj da je sistem osmisljen tako da covek ne moze prosperirati na pravilan i moralan nacin vec se mora koristiti stranputicama.Vrlo je retko da se neki covek ostvari na moralan nacin.Po meni da bi se ljudi promenili potrebno je potpuno menjanje sistema.Takodje smatram da je lakse za coveka koji je pobozan da bude posten.Razlog tome jeste taj sto pobozan covek veruje da postoji nagrada i kazna za svoje postupke.Mada ovo ne znaci da neki ateista ne moze da bude pravedan i posten.Postoji mnogo ateista koji imaju jak karakter i posteniji su od nekih poboznih ljude koji ne znaju pravi smisao vere.Po meni covek bez obzira na svoja verovaranja treba da bude posten i dobronameran i treba da se potrudi da losi uticaji ne uticu na njega.
ОдговориИзбришиMoral jednom recju cini coveka.Covek celog zivota radi na samom sebi kako bi dostigao odredjen cilj i kako bi kasnije mogao biti primer drugima.Smatram da je potpuno okej praviti greske, jer od njih rastemo, razvijamo se i postajemo ljudi.Ni jedan covek nije potpuno cist, jer da jeste njegov zivot ne bi imao smisla.Zivot ne bi bio izgradjen, jer ne bi bilo tragova mucenja,resavanja problema,razvoja uostalom.Ali naravno potrebno je reci da covek postaje srecan i nalazi slobodu tek kad pronadje mir u samom sebi.
ОдговориИзбришиJedna od uzvisenih vrednosti coveka je moral. Bez obzira sto su eticke norme u razlicitim kulturama drugačije postavljene, bez sumnje se zna sta su ljudske vrline. Na usmerenje energije sami uticemo cineci dobra ili losa dela treba misliti o tome i razvijati sposobnost prastanja ne radi neupucenosti vec radi svog dusevnog mira.
ОдговориИзбришиRuzica Maric III7
Smatram da moral i ono šta smatramo da je ispravno dolazi od nas samih, i on se formira tokom našeg celog života, i može biti promenjen našim iskustvima. Ono što nas čini slobodnim su upravo te odluke koje donosimo, ali nas u isto vreme mogu zarobiti, jer ipak njih donosimo prema standardima morala društva i okoline. One su uslovljene kakvim milosrđem, jer ako ne donesemo ispravnu odluku, postoji mogućnost kazne, bilo da je ona fizička ili psihicka. S tim, čovek ipak treba da teži samousavršavanju i tome da bude srećan i zadovoljan u svojoj koži, i tada kada se čovek sasvim oslobodi i bude slobodan onakav kakav jeste i prihvati to, i društvo može da postane iskreno i da se poboljša.
ОдговориИзбришиMaria Kazi III7
Moral je promenjen, vise nije ono sto je nekad predstavljao. Sa promenama u drustvu i pogled ljudi se menja. Obicno su ljidi osvrnuti samo na sebe i egoisticno gledaju samo svoje potrebe. To vuce nas svet dole. I spusta nas u neku rupu. Tesko je nesto promeniti kao pojedinac kada svi gledaju na svet drugacije i ne vide da treba da se promeni. Ipak, jaci smo kao grupa. Uvek trebamo da uradimo nesto zajedno da bi promenili nesto. Moralno savrsenstvo izgleda predaleko, ali ipak sto smo blizi to je bolje.
ОдговориИзбришиMoral predstavlja neki vid kriterijuma koji se primenljuje na postupke.Definise se kao oblik drustvene svesti ali nije isti u svim istorijskim periodima i grupama ljudi.Glavne vrednosti morala su:dobro,ispravno i pravedno.Ljudi teze ka ostvarenju ovih vrednosti sto nije lako ali moral predstavlja odredjeni skup pravila koji bi ljudi trebali da postuju.Ljudi rade na sebi a to da li su moralni ili ne odredjuje se na osnovu njihovih postupaka,rasudjivanja,ponasanja.Po Hristovim ucenjima'Moralnost je dobrota prema slabijima'.
ОдговориИзбришиMihajlo Kostovski III-7
Moral, karakter ili pravilno ponasanje mora da bude ideal svakog coveka, ta teznja prema dobrom, pravednom, ispravnom. Zbog toga sto cast i bruka zive doveka.
ОдговориИзбришиMedju nama ljudima uvek ce biti dobrog i loseg iako naravno svi zele svet bez loseg i zla svi bi savrsen dobar svet ali nama je u prirodi da budemo i jedno i drugo.
ОдговориИзбришиBartul Ivana
Iako je bitno da zadovoljimo svoje osnovne potrebe, najbitnije je da se moralno uzdignemo i radimo na sebi i kakvi smo ljudi, kada se moralno uzdignemo tek tada smo svesni prave istine i kao što Dostojevski kaže, tada postajemo zaista slobodni.
ОдговориИзбришиNikolina Baždar III7
Pitanje je šta je za nekoga moralnost? Često su moralisti najveći nemoralisti (kupovina diploma, lažiranje doktorata). Postoji opšte shvatanje morala, ali moralnost nije za svakoga ista, ne vidi je svako na isti način. Svako društvo- društveno uređenje ima svoje norme. Istinske-prave vrednosti ponekad deluju kao da su zaboravljene. Sloboda se ne gubi ako se držimo moralnih normi, jedino zavisi od toga šta je za nekoga moralna stega jer možda nečije viđenje moralne norme je gubitak slobode. Osećaj za slobodu je u nama i zavisi od nas, a zavisi i u kakvom društvenom uređenju živimo. Društveno uređenje nam na neki način daje ili oduzima slobodu (sloboda duha,sloboda kretanja, misljenja i izrazavanja).
ОдговориИзбришиŠomođi Lorena III-7
Vera moze imati jako dobar uticaj na svakog coveka po pitanju morala, ali postoje i npr. ateisti koji su veoma moralni. Sto vise odmice vreme svedoci smo toga da je moral sve nizi i nizi i u danasnjem periodu jako je malo ljudi ciste duse. Svaki covek bi trebalo da radi na uzdizanju svog morala, no danasnjem coveku je bitnije da zgrne sto vise novca na bilo koji nacin i tako njegov moral opada i hrani mu pohlepu.
ОдговориИзбришиČovek mora da nadje unutrašnji mir i da tokom celog zivota radi na sebi, stalno nadogradnje svoju licnosti. Trebamo da budemo otvoreni za nove stvari i da imamo siroka shvatanja, ali isto tako da imamo svoj karakter i da spoznaje o granicu izmedju dobrog i loseg. Iako je drustvo dosta nazadovalo mi smo ti koji biramo kako cemo se ponasati i da li cemo biti deo sistema ili ne. Zato stalno treba da radimo na uzdizanje naseg sopstvenog morala.
ОдговориИзбришиDa bismo dostigli neki cilj, uspeli u necemu, potrebno je da verujemo u sebe, da verujemo i cenimo sopstvene kvalitete. Svešću o samom sebi, čovek ima priliku da ispravi sve što smatra nemoralnim za svoju licnost. Kvaliteti predstavljaju osnovu moralnosti kojom razlikujemo dobro i ispravno od lošeg i pogrešnog. Nikola Stevanović III-7
ОдговориИзбриши
ОдговориИзбришиSmatram da većina ljudi ne zna šta moralnost predstavlja. Deca mlađih generacija ne bi smele da se prepuste medijskim izazovima jer ono što im se pruža na TV kanalima i ostalim medijima realno vodi čovečanstvo u neku vrstu propasti. Ono što nam se pruža, nažalost onome ko se time inficira uništava svaki pojam moralnosti. Teodora Korolija III-7
Moral i ispravne stvari koje radimo proizilaze od nas, našeg karaktera, stava, razmišljanja, što celog života nadogradjujemo. Uglavnom odluke donosimo prema uticaju društva, koje je znatno nazadovalo, ali uglavnom to nisu prave odluke. Da bismo se osećali zadovoljno i slobodno, treba da postanemo svesni sebe i svojih kvaliteta i da to na najbolji nacin prihvatimo.
ОдговориИзбришиBranislava Jahura III-7
Šta opšte čini moral je nešto što nema definiciju niti jasno objašnjenje. Ono šta je moralno/ispravno se opšte menjalo tokom vekova i za većinu ljudi je ono šta je moralno je subjektivno. Ako bismo reči "moral" i mogli da damo neko objašnjenje, bar u današnje vreme, definitivno bi bilo način ponašanja koje ne ugrožava osnovna ljudska prava drugih ljudi, ali ne postoje određena pravila morala kojih čovek mora da se drži i time ugrožava svoju slobodu. Da zaključimo: da bi se čovek "moralno usavršio" potrebno je za čoveka da otkrije način života koji njemu dolikuje i koji ga upotpunjava, a da isti nne ugrožava prava drugih ljudi.
ОдговориИзбришиNajbitniji je taj neki unutrasnji mir. Nasa savest mora da bude cista, inace necemo ni mi moci da budemo mirni. Mislim da su moralne vrednosti veoma vazne i po njima se svakako razlikujemo od drugih. Jer mi sami donosimo odluke da li je nesto dobro, pravedno i ispravno.
ОдговориИзбришиMislim da trenutni moral koji vlada je zapravo uticaj drustvenih mreza ,rijalitija i raznih drugih medija na nas.U danasnje vreme tesko je biti slobodan i imati svoj stav.Treba pre svega da se mi sami promenimo i da razmisljamo svojom glavom ,a ne onom koji nam drugi kazu. U pravo to je mislim najtezi potez i najteza promena kako bi bili slobodni.
ОдговориИзбришиKristina Prijic 3-7
Аутор је уклонио коментар.
ОдговориИзбришиDa bi izgradili svoju licnost prvenstveno je potrebno pronaci unutrasnji mir i biti zadovoljan onim sta posedujemo,a ne beskonacnim zahtevima onoga sta nam je potrebno.Treba imati cilj i ici napred,pritom ne ugrozavajuci druge.Covek dok je ziv treba da tezi ka moralnom usavrsavanju.
ОдговориИзбришиSmatram da ljubav i dobro itekako mogu pobediti zlo.Verujem u Boga,ali ne znaci da ljudi koji ne veruju u Boga nemaju svoja moralna načela.Stefan Mamlic III-7
ОдговориИзбришиČovek je biće koje uvek greši i uvek postoji nešto što bi mogao da popravi,mislim da bi čovek trebao da se podvrgne moralnoj samo disciplini jer će tako biti bolji.
ОдговориИзбришиLuka Jarić III-7
Moralne vrednosti upijamo od ljudi u nasem okruzenju. Od roditelja prijatelja... i onoga sto sam nam se prikazuje u medijima. Vera u boga ne odredjuje da l ce neko biti moralan ili nece
ОдговориИзбришиNemanja Radakovic III-7
Covecanstvo treba po mom misljenu da tezi tome da ucini svakog coveka sto slobodnijim, ali da i dalje postuje moralne osnove. Biti slobodan tj. biti covek znaci biti slobodno i razumno bice, ali, danas je covek sve vise ogranicen i zarobljen u drustvenim standardima. Kako bi zaista dostigli iskrenu srecu, covecanstvo mora teziti slobodi svakog pojedinca, ali s tim da se isto tako postuju sloboda i zelje ostalih pojedinaca.
ОдговориИзбришиNatasa Jevremov III7
Mltalno usavršavanje definitivno nije lak proces, to je proces otkrivanja sebe, usavšavanja sposobnosti da se bude dobar prema drugim ljudima a i pre svega biti dobar prema sebi.
ОдговориИзбришиMoral je zaista nesto ka cemu trebamo teziti tokom celog zivota.Dostojevski nas na odlican nacin tera da se zapitamo sta je to moral ? Moralnost za mene je teznja ka postenju i dobrocinstvu . Miloš Popov III-7
ОдговориИзбришиNaravno retko se mogu naći moralno dovršeni ljudi. Čovek jeste duhovno biće ali veoma podložno raznim uticajima i sklon iskušenjima što drugi koriste za manipulaciju. Čovek treba da se oseća slobodnim da bi prihvatio pravila koja vode ka boljem društvu.
ОдговориИзбришиMila Jojić III7
Postavlja se pitanje da li ljudi znaju šta je moralnost. Gledajući oko sebe, svoju okolinu, medije, čovek bi mogao samo da stekne nemoralna ponašanja. Došlo je takvo vreme kada se ne ceni moralnost, kada se ceni samo novac i glupost. Mina Mićić III-7
ОдговориИзбришиLjudi se razlikuju po mišljenju, vaspitanju, izgledu pa tako i po moralnosti. Moralnost ne predstavlja isti pojam za svakoga, a ja je vidim kao osnovu dobrog i tačnog. Bojana Robal III-7
ОдговориИзбришиU životu koliko je bitno raditi da bi se održali u njemu. Isto je tako bitno raditi na svojoj moralnosti. Po meni je čak i najbitnije. Jer srećan čovek je po meni dobar i moralan covek
ОдговориИзбришиVerujem da Dostojevski ima pravo. Dok je zlo gotovo neizbežno u današnjici, postoje stvari koje ljudi dele - na primer, empatiju prema drugima. No, postoje izuzeci, što čini potpuno usavršavanje skoro nemoguće. Verujem da uzorima i ljudima koji sebi za cilj postavljaju konstantno poboljšanje dolazimo sve bliže lepšem društvu. Sada postoji i veliko pitanje: Šta sa ljudima koji su uzori, a ne bi trebali da budu? Takve ljude zaista vidimo mnogo oko nas. Da li ćemo da pratimo njihove tvrdnje i da im verujemo bez razmišljanja, ili ćemo graditi sebe na drugačiji način, kako bi učinili svet lepšim mestom?
ОдговориИзбриши