Хуманитарни турнир у баскету

 

   У суботу 16. 12. 2023. у фискултурној сали Зрењанинске гимназије организован је хуманитарни турниру баскету 3x3.

   На турниру су учествовале 24 екипе сачињене од гимназијалаца и том приликом сакупљено је око 25.000,00 динара донације за хуманитарну организацију НУРДОР.

   Турнир су организовали ученици одељења 3-1: Милица Репија, Дариа Поповић, Маја Ковачевић, Катарина Петровић, Милица Ђурасиновић и Милош Бошков на иницијативу њиховог разредног старешине Едија Даруши. У реализацији самог турнира такође су помогли и ученици Лука Стајић, Теодора Глушац, Ања Бошков, Маријана Френц, Мара Медан и Уна Стојковић.

   Прво место освојило је одељење 4-10, друго место припало је одељењу 1-5, а за треће место изборило се одељење 4-5.

   Према речима директора Зрењанинске гимназије Милана Радаковића овакве хуманитарне активности довољно јасно сведоче о присутној емпатији наших ученика развијеној кроз наставне и ваннаставне активности. Зрењанинска гимназија је увек отворена за сарадњу и подршку хуманитарним организацијама.

   Зрењанинска гимназија је, како то истиче волонтерка НУРДОР-а Јелена Ђорђевић Перц, дугогодишња подршка НУРДОР-у: кроз трибински програм организован у гимназији, подршке у ширењу волонтерске мреже, организације хуманитарних догађаја током матурске свечаности.

   Сарадња наше школе са НУРДОР-ом и другим хуманитарним организацијама наставља се и у наредном периоду.

Еди Даруши професор филозофије и грађанског васпитања

 

Моје Ја.  Скривено, запретено...

 

   У Малом салону Културног центра Зрењанин отворена је изложба радова ученика Зрењанинске гимназије под називом: „ Моје Ја. Скривено, запретено...“ . На изложби су изложени радови тридест ученика наше школе првог, другог, трећег и четвртог разреда раличитих смерова. Радови представљају потпуно слободно изражавање наших ученика кроз различите технике и сликарске правце. Водећа идеја изложбе је афирмација наших ученика, њихових могућности те развијање аутентичности и креативне различитости кроз наставне и ваннаставне активности.

   Према речима професора Даруши Едија, који је иницијатор ове изложбе,  идеја за изложбу проистекла  је из његовог педагошког уверења да свако дете има у себи скривене потенцијале које током образовања, заједно са ученицима, треба препознати и радити на афирмацији истих.  Свако дете непоновљиви је лични отисак у историји људске цивилизације те, с обзирон на то, морамо настојати да им путем наставних и ваннаставних активности омогућимо такав амбијент унутар којег ће препознати себе и радити на себи. Оно креативно сваком од нас је дато и на томе треба истрајати.

   Према речима професора Дарушија организовање изложбетакође представља намеру да младе одвучемо из доминантног деструктивног наратива унутар којег се негује примитивизам, негација посебности, а велича Истост по цену укидања аутентичности и креативне различитости.

    Образовни курикулум за 21. век намеће захтев за неговањем креативности, иновативности, различитости, вештине критичког мишљења, толеранције. Свест која је створила проблеме времена у којем живимо не може да их реши. Стога је неопходно мењати је.

Изложба радова отворена је од 16. до 28. Новембра.

Професор филозофије и грађанског васпитања Еди Даруши

https://www.zrenjaninskagimnazija.edu.rs/moje-ja-skriveno-zapreteno/

 

О obuci za početnike u biznisu.

 

U saradnji sa Regionalnim centrom za razvoj Banata ( RCR Banat)  organizovao sam za naše učenike Obuku za početnike u poslovanju..

Naime reč je o dvodnevnoj obuci namenjenoj za početnike u biznisu ( potencijalne preduzetnike, registrovane preduzetnike do 2 godine i učenike / studente završnih godina) koju RCR Banat sprovodi  po metodologij Razvojne agencije Srbije.

 

Prvi dan obuke je teorijskog tipa ( uvod u preduzetništvo, registracija preduzeća, porezi i doprinosi, konkursi za početnike u biznisu i uvod u biznis plan), dok je drugi dan opredeljen za praktičan deo odnosno pisanje biznis plana ( najčešće prema formi Nacionalne službe za zapošljavanje). Obuka je radioničarskog tipa, tako da se i učenici uključuju tokom celog predavanja.

 

Ono što je još važno, obuka kao i sav materijal su potpuno besplatni, a nakon drugog dana obuke, svaki polaznik, u ovom slučaju učenik, dobija sertifikat / potvrdu o uspešno završenoj obuci. Potvrda o završenoj obuci je obavezan deo dokumentacije koja se predaje prilikom apliciranja za subvenciju za samozapošljavanje ( otvaranje preduzeća – konkurs samozapošljavanja kod NSZ-) kao i za druge konkurse.

 

Do sada sam u saradnji sa RCR Banat organizovao deset obuka, a samo tokom ovog  prvog polugodišta školske  2023.- 2024. godine, organizovali smo četiri seminara za naše učenike.

Ovo je samo deo aktivnosti koju realizujem u okviru sekcije Zeleno preduzetništvo.

 Saradnja sa humanitarnom organizacijom Crveni krst i realizacija njihovih aktivnosti na mojim časovima:

https://www.zrenjaninskagimnazija.edu.rs/primer-dobre-prakse-saradnja-nase-skole-i-crvenog-krsta/

 

Култура сећања

 https://www.zrenjaninski.com/slobodno-vreme/profesorka-i-novinar-iz-cikaga-djacima-ispricali-neverovatnu-pricu-koju-svako-treba-da-cuje/

   https://www.zrenjaninskagimnazija.edu.rs/kultura-secanja/

Професорка Карен Карлсон и њен супруг Дон Џонсон по трећи пут посетили су нашу школу. Ово несвакидашње дружење гимназијалаца и брачног пара из Чикага, које су организовали наши професори Еди Даруши и Јанков Сенка, обележили су разговори о Холокаусту, дискриминацији, рату у Вијатнаму али и о томе како упорност, лична храброст и људска солидарност на крају победе. На прегршт питања наших ученика брачни Карен и Дон су с нескривеним задовољством одговарали.

   Карен Карлсон истакла је, након дружења са гимназијалцима, да је врло узбуђена због разговора са ученицима у истој гимназији у Зрењанину у којој је њен отац матурирао пре више од 90 година.

    А који су утисци наших ученика? Према речима ученице Марије Тасић: „ Приче наших гостију Карен и Дона, јако су инспиративне и подстичу нас да будемо упорни и не одустајемо од наших цињева. То што су дошли у нашу школу већ је привилегија, а оно што смо чули памтићемо до краја живота.“

    Ово је прва активност коју у оквиру пројекта „ Култура сећања“ наши професори Јанков Сенка и Еди Даруши реализују у овој школској години. Двадесет година уназад они организују предавања, трибине, дружења са знаменитим личностима и изложбе ученичких радова на тему антифашизма.

   Ове године, током новембра месеца, када се и широм света обележава 9. Новембар „ Светски дан борбе против фашизма“, биће организоване трибине са ученицима у улози предавача, уметнички перформанс у простору галерије и изложба ученичких радова.

    Културу сећања неопходно је гајити јер ко је спреман да заборави, тај је спреман да понови.

 Професор филозофије и грађанског васпитања Еди Даруши

 

Društvo 

GIMNAZIJALCI USVAJAJU PREDUZETNIČKE VEŠTINE I ZNANJA

 19/04/2023  List Zrenjanin

Važno je prepoznati svoj potencijal

U nameri da učenicima omoguće da steknu svest o sopstvenim mogućnostima i interesovanjima, u Zrenjaninskoj gimnaziji pre tri godine pokrenut je projekat „Mladi i preduzetništvo”. Cilj je da srednjoškolci, učenjem o ovoj temi, budu motivisani da ostvare ideje i samostalno donesu odluke o izboru budućeg obrazovanja i zanimanja, objašnjava nastavnik Edi Daruši, pokretač projekta.
– Ideja je da se učenici prilagode društveno-ekonomskim promenama, ali i da ih kreiraju. Neizvesna vremena u kojim živimo traže da na kreativan i preduzimljiv način pristupimo problemima, timski sarađujemo i preuzmemo odgovornost za sopstvene odluke. Važno je da učenici nauče da planiraju i pokažu inicijativu za ostvarenje ciljeva – ističe Daruši.

PUT DO USPEHA
Maša Popović, učenica 4-1, smatra da je tokom školovanja neophodno shvatiti na koji način se mogu realizovati ideje, ali primećuje da to često kaska za teorijskim kontekstom.
Kako kaže, upoznavanjem ljudi koji su pretvorili različite veštine i interese u biznis, stvorili su bolju sliku o tome koliko se ulaže u preduzetništo u Zrenjaninu, što je bilo ohrabrujuće.
– U svakom od nas se nalazi potencijal. Najbitnije je osvestiti ga i videti kako se iz ideje, preko biznis plana, SWOT analize i ostalih faza planiranja, dolazi do realizacije. Ovaj projekat nas je naučio da aktivno ulažemo u sebe i van zidova škole – ističe maturantkinja.
Gimnazijalci su posetili „Todorović centar” i Tatu studio „Plagijator”. Upoznali su se sa iskustvima preduzetnika i koracima koji su bitni pri pokretanju biznisa.
– Ključno je konstantno nadograđivanje. Da biste uspeli morate biti uporni, istrajni, da verujete u svoju ideju i uočite priliku tamo gde drugi vide problem – poručila je preduzetnica Tanja Todorović.
Dragan Bakoš, vlasnik „Plagijatora”, istakao je da je na putu ostvarenja preduzetničkog sna neophodna širina znanja, ambicioznost, doslednost i upornost, bez obzira na prepreke.

EKONOMSKI POTENCIJAL
Nakon povratka sa svetske izložbe „Ekspo Dubai”, o njenoj svrsi na polju razvoja, inovacija i ekonomskog prisustva sa učenicima je razgovarao dr Ivan Bošnjak, državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska pravi i društveni dijalog.
– Dopalo mi se što su učenici pokazali izuzetan preduzetnički duh. Kroz udruživanje i razmišljanje o privrednom delovanju mogu se uključiti u različita polja poslovanja. Projekat treba da se nastavi i u narednom periodu u što mlađim kategorijama učenika – smatra dr Bošnjak.
Gost maturanata bio je i Saša Santovac, zamenik gradonačelnika, koji je učenike upoznao sa ekonomskim potencijalima grada. Bilo je reči o ulaganjima u privredu, infrastrukturnim projektima, ali i potrebama našeg regiona za preduzimljivim idejama.
O ekonomskoj budućnosti je pričao Predrag Stankov, direktor Regionalne privredne komore Zrenjanin.
– Ne znamo koja će zanimanja biti tražena za deset godina. Ako želite da uspete, bitan je vaš stil, šta želite u životu. I da budete svoji – poručio je Stankov.
J. Šormaz

• USVOJILI VEŠTINE
  Tokom realizacije projekta gimnazijalci su završili dvodnevnu obuku na temu preduzetništva koja je organizovana u saradnji sa Regionalnim centrom za razvoj Banat. Druženje, razgovor i radioničarski rad podržali su: lokalna samouprava, privredne institucije i preduzetnici.

FacebookTwitter

 

Kultura 

PROMOCIJA KNJIGE U KULTURNOM CENTRU: Drugo izdanje „Izgubljenih u ravnici“

 27/04/2023  List Zrenjanin

Promocija drugog dopunjenog izdanja knjige „Izgubljeni u ravnici“ Žikice Miloševića i Milana Kuzmanovića održaće se u četvrtak, 27. aprila u 19 časova u maloj sali Kulturnog centra. Pored autora učesnici su: Edi Daruši (profesor filozofije u Zrenjaninskoj gimnaziji), Robert Sabo, (član nacionalnog saveta nemačke nacionalne manjine), Dalibor Bubnjević, (glavni i odgovorni urednik lista „Zrenjanin“), Ivan V. Bošnjak, (državni sekretar Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog), Slavko Matić (nazarenska zajednica), Miroslav Hočak, (potpredsednik Evropskog kongresa Ukrajinaca) i Ervin Gazdag, (slovenačka zajednica).

FacebookTwitter

 

Ekonomija 

POLJOPRIVREDA U SKLADU SA PRIRODOM I TRADICIJOM PODRUČJA

 24/08/2023  List Zrenjanin

Iz učionice u plastenik i voćnjak

Delo Naomi Klajn „Doktrina šoka” inspirisalo je Edija Darušija, profesora Zrenjaninske gimnazije, da pokrene sopstvenu proizvodnju. Nakon što je, čitajući knjigu, shvatio da mu je zbog posledica tranzicije budućnost u javnom sektoru vrlo neizvesna, zajedno sa suprugom počeo je da razmišlja šta može da uradi kako bi sebi materijalno pomogao.
U isto vreme, želeo je da iskoristi posebnost područja na kojem živi i osloni se na lokalne resurse. Tako je porodica krenula sa proizvodnjom paradajza, podigla je voćnjake, a bavi se i pčelarstvom.
– Misija nam je da budemo ekološki odgovorni preduzetnici i primer pozitivnog uticaja na društvo i životnu sredinu. Zbog toga naše poslovne aktivnosti moraju biti u saglasnosti sa prirodom i tradicijom ovih prostora – objašnjava Daruši.

KORAK PO KORAK
Pre dvadeset godina kupili su prvi voćnjak, a pre deceniju krenuli sa plasteničkom proizvodnjom paradajza i njegovog rasada. Od skromnih 150 strukova ovog povrća, sada u sezoni imaju 6.500 rezervisanih. Najviše proizvode sortu „big bif”, koja se pokazala kao najbolja za bašte.
– Nakon što prodamo rasad, paradajz sadimo u naših pet plastenika. Kada sezona prođe, rasađujemo oko pet hiljada glavica zelene salate „puterice” – kaže naš sagovornik.
Kako bi proširili proizvodnju, pre osam godina Darušijevi su uzeli kredit. Kupili su vikendicu i zemlju i tu podigli voćnjak. Sada imaju oko 500 stabala, najviše šljive („čačanska rana”, „čačanska lepotica” i „stenlej”) i jabuke („crveni” i „zlatni delišes” i „greni smit”).
– Insistiramo da naše gazdinstvo bude prepoznatljivo po kvalitetu. Najbitnije nam je da imamo zadovoljne mušterije koje će nam se vratiti. Sve prodajemo „sa kućnog praga” i pritom obavezno malo porazgovaramo sa kupcima. To je ljudskost koje nema u velikim trgovinskim lancima – objašnjava naš sagovornik.

PROIZVOD, A NE SIROVINA
Daruši ističe da se zeleno preduzetništvo suočava sa problemom klimatskih promena, preteranim iskorišćavanjem prirodnih resursa i zagađenjem životne sredine. Ističe da je ove godine voćke pogodio grad, proletos usred cvetanja je pao sneg, a lane su bile ekstremne suše.
Kako kaže, u ovim uslovima najotpornija je bila „čačanska rana”, ali joj je rod smanjen. Led je oštetio „stenlej”, pa su zeleni plodovi počeli da opadaju. Uprkos tome, cene su i dalje loše.
– Zadovoljan sam koliko smo šljiva prodali. Radi se o nekoliko tona, uglavnom za rakiju i dalju preradu. Međutim, klima treba da bude opomena proizvođačima da više ne računaju na prodaju sirovine, već da krenu u prerađivačkom smeru – smatra naš sagovornik.
Kako bi proizvod bolje plasirala i bila konkurentnija na tržištu, porodica Daruši namerava da počne i preradu voća i povrća. Ideja je da suše šljive, paradajz i jabuke sa cimetom.
Daruši veruje da je budućnost u malim i srednjim gazdinstvima koja čuvaju sve ono što krasi Vojvodinu. Zbog toga, smatra da ne treba zanemariti subvencije. Ove godine uz pomoć lokalne samouprave naš sagovornik je kupio kultivator. Mašina će poslužiti za obradu zemlje u plastenicima.
– Sledeće godine apliciraćemo za sredstva za kupovinu sušare za voće i pakericu. Nadam se da će lokalna samouprava to prepoznati, jer je teško opstati od prodaje sirovina i podizati proizvodnju na viši nivo – zaključuje Daruši.

Jovana Šormaz

• POSVEĆENOST DAJE REZULTATE
  Porodica Daruši pčelarstvom se, na početku, bavila da bi proizvode imala za svoje potrebe. Zahvaljujući podsticajima države i lokalne samouprave, od početne tri, sada imaju više od 60 košnica. Prodaju med, propolis i pčelinji vosak. Kako bi u svakom trenutku znali šta plasiraju na tržište, pčele na pašu nose na ekološki zaštićeno područje, Okanj baru.
  – Pčela je u simbiozi sa prirodom i prati promene koje se u njoj dešavaju. Zbog toga je potrebno pratiti literaturu. Svaki pčelinji proizvod je profitabilan. Ove godine smo zadovoljni prinosom. Za zaštitu koristimo samo organske preparate, a cilj nam je da još podignemo broj pčelinjih društava – kaže Edi Daruši.

FacebookTwitter

 

Društvo 

MEĐUNARODNI DAN LJUDSKIH PRAVA – ZA HUMANIJE, PRAVEDNIJE I SLOBODNIJE DRUŠTVO

 13/01/2022  List Zrenjanin

Edukacijom do pružanja jednakih šansi za sve

Povodom obeležavanja 10. decembra – Međunarodnog dana ljudskih prava učenici Zrenjaninske gimnazije sa svojim profesorima održali su javni čas pod sloganom „Zauzmi se za ljudska prava”.
Ističući da ona ne smo da nisu implementirana, nego da se i danas krše u svetu, Edi Daruši, profesor filozofije i građanskog vaspitanja, naglasio je da je potrebno graditi bolje društvo u kojem nećemo gledati na rasu, veru, socijalno poreklo, etničku pripadnost… već društvo u kojem svi imaju jednake šanse samim tim što su ljudi.
Diskusiju su pokrenuli osvrt na istorijat i teme genocida, feminizma, ekoloških prava i klimatskih promena.

OZBILJNE POSLEDICE KRŠENJA PRAVA
Najviše reakcija učenika izazvala je rodna nejednakost i borba za prava žena. Maturantkinja Biljana Stojković istakla je da je ona počela zauzimanjem za mogućnost glasanja i predočila da feminizam predstavlja težnju ka oslobađanju žena od patrijarhata. Prema njenim rečima, fokus mora da bude na sprečavanju nasilja nad ženama. Svakodnevne situacije koje se čine sitnim (kao što su objektivizacija i neprimereni komentari), a kroz koje neretko prolaze, takođe se moraju osvestiti kao nasilje, objašnjava Biljana.
Dodaje da, iako postoje zakoni koji štite žrtve, problem nastaje kada oni koji treba da ga izvršavaju ispoljavaju nasilne tendencije i seksističke stavove.
– U već stresnoj situaciji prijavljivanja nasilja, neprimereni komentari dovode do psihičkog maltretiranja žrtve. Porodično nasilje je u Srbiji ilegalno tek 20 godina i pitanje je da li ono može biti iskorenjeno iz društva za manje od dve decenije. Ugnjetavanje žena nije individualni problem i privatna stvar – zaključila je Biljana.
Đaci su raspravljali o vaspitavanju prema polu, razlici u platama, podeli poslova na muške i ženske, otporu prema rodno senzitivnom jeziku, normalizaciji nasilja i krivljenju žrtve.
Gimnazijalac Vuk Vujčin posledice kršenja ljudskih prava pokazao je na primeru genocida u Ruandi kada je, u sukobu između Tutsa i Huta (dve etnički različite grupe) u periodu od tri meseca, ubijeno između 500 hiljada i milion Tutsa. Istakao je da je tome prethodio dugogodišnji proces njihove dehumanizacije – oduzimanje građanskog, političkog i na kraju ljudskog statusa. Veliku ulogu u podstrekivanju genocida odigrali su mediji nazivajući pripadnike ove etičke skupine štetočinama. Isto možemo videti i na primeru holokusta i građanskih ratova.
– Ne smemo zaboraviti da su i oni koji ne pripadaju našoj religiji i etničkoj grupi – ljudi. Ako se to dogodi jako je lako napraviti skok od mržnje do misli da oni ne treba da postoje – istakao je Vuk.

PRAVO NA ČISTU SREDINU
Daruši je podsetio da su Ujedinjene nacije zauzele jasan stav da postkovid doba zahteva od nas da se bavimo održivim razvojem i problematikom klimatskih promena, jer one utiču na ostvarivanje ljudskih prava.
Tara Majkić, učenica drugog razreda, ukazala je na važnost očuvanja životne sredine.
– Tek ove godine usvojeno je pravo na čistu, zdravu i održivu sredinu. Nekontrolisano i preterano zagađenje glavni su problem naše planete. Hemijska zatrovanost, deponije, suše i pretnja od zagađenja vode, zemlje i vazduha osvestila je činjenicu da se za ekologiju treba boriti – kaže gimnazijalka.
– Kakvo je okruženje u kom živite? Da li vam je bliža divlja deponija ili šuma? Kakav je kvalitet vazduha koji dišete? Da li imate pristup pijaćoj vodi? – neka su od pitanja koja je postavila Tara.
Čas su upotpunili Petar Vučenić (pročitao je govor Martina Lutera Kinga „Imam san”) i Maša Popović koja je izvela pesmu Džona Lenona „Zamisli” (Imagine).

• POJEDINAC PRAVI RAZLIKU
  Kada danas govorimo o bilo kojem pravu moramo biti svesni da ono nije palo sa neba, istakla je Senka Jankov, profesorka sociologije. Kako kaže, prethodile su borbe, ratovi i žrtve da bismo mi danas mogli da se osećamo jednakim, da možemo da glasamo, učestvujemo u društvenom životu i budemo svesni da niko ne sme da nas diskriminiše ni po kojem osnovu.
  – Mi možemo da napravimo razliku. Ukoliko u jednom momentu budemo ti koji će zaštititi prava jedne osobe, to je dovoljno za ceo život – poručila je Jankov.

J. Šormaz